18. октобар

С Википедије, слободне енциклопедије

18. октобар (18.10) је 291. дан у години по грегоријанском календару (292. у преступној години). До краја године има још 74 дана.

Догађаји[уреди | уреди извор]

октобар
П У С Ч П С Н
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30 31
 
  • 31 — У Риму ухапшен и погубљен преторијански префект Сејан под оптужбом за велеиздају. Сејан је у периоду од 27. до 31. био de facto владар Римског царства у име цара Тиберија који се повукао на острво Капри.
  • 1016 — Данска војска предвођена Кнутом Великим је поразила Едмунда Гвозденог у бици код Асандуна, чиме је стекла контролу над већином Енглеске.
  • 1081Роберт Гвискар је повео инвазију на Византију освојивши град Драч.
  • 1469 — Краљица Изабела од Кастиље удала се за арагонског краља Фердинанда II, чиме су под једном круном уједињене готово све шпанске хришћанске земље.
  • 1685 — Француски краљ Луј XIV поништио је Нантски едикт и тиме лишио хугеноте (протестанти) верских и грађанских слобода које им је 1598. гарантовао краљ Анри IV. Око 200.000 хугенота, углавном интелектуалаца, је након тога емигрирало у суседне земље.
  • 1692 — Постављен је камен темељац Петроварадинске тврђаве код Новог Сада, која је постала најјача карика у ланцу Хабзбуршка монархија утврђења према Османском царству.
  • 1860 — Британске трупе су, током Другог опијумског рата спалиле до темеља Јуанмингјуан, летњу царску палату у Пекингу.
  • 1867САД су формално преузеле суверенитет над Аљаском, коју су купиле од Русије за 7,2 милиона долара.
  • 1922 — Основана је Британска радио компанија (BBC).
  • 1955 — Почела производња Заставе 750 - једног од симбола СФРЈ.
  • 1963 — Француска ракета Вероника (Véronique) лансирана из Алжира понела је у свемир прву мачку (Félicette) и вратила је сигурно на Земљу. Лет је трајао 13 минута а ракета је достигла висину од 153km.
  • 1967 — Совјетски васионски брод Венера ушао је у атмосферу Венере као прва летелица у историји астронаутике и емитовао податке на Земљу. Контакт је изгубљен када је брод био на 27 km изнад површине Венере.
  • 1977 — У акцији немачких специјалаца на аеродрому у Могадишу убијена су три Палестинца, отмичара путничког авиона немачке компаније Луфтханза. Ослобођено је свих 86 путника, који су пет дана били таоци отмичара.
  • 1989 — Под притиском масовних демонстрација генерални секретар Јединствене социјалистичке партије (Источне) Немачке Ерих Хонекер је поднео оставку, за новог шефа партије изабран је Егон Кренц, али су антивладине демонстрације настављене.
  • 1991
    • На другом пленарном заседању Конференције о Југославији у Хагу председник Србије Слободан Милошевић одбио је предлог Декларације о Југославији којом је било предвиђено да бивше федералне јединице постану суверене и независне републике, међународно признате. Председник Србије је касније одбио све остале верзије „Споразума за опште решење кризе“ у бившој СФР Југославији које су нудили међународни посредници.
    • Телевизија Београд је почела да емитује програм преко сателита.
  • 1998
    • Тајвански изасланик Ку Чен Фу је, на крају шестодневне посете Кини, разговарао је с кинеским председником Ђанг Цемином, што је био први сусрет на највишем нивоу двеју страна од 1949.
    • Најмање 700 људи је погинуло у експлозији нафтовода на југу Нигерије.
  • 2000 — Председник Црне Горе Мило Ђукановић одбио је учешће у влади СР Југославије и заложио се за наставак политичког дијалога Србије и Црне Горе о новој државној заједници. Ђукановић ће у наредном периоду тражити да две федералне јединице прво добију међународно признање, а потом да формирају савез.
  • 2001 — Четворица следбеника Осаме бин Ладена, вође терористичке организације Ал Каида, осуђени су у Њујорку на доживотну робију без права жалбе за бомбашке нападе које су извршили 1998. године на америчке амбасаде у Африци.
  • 2007 — У самоубилачком нападу на колону моторних возила у Карачију у којима је била бивша премијерка Беназир Буто, погинуло је најмање 130 особа, док је 450 повређено.

Рођења[уреди | уреди извор]

Смрти[уреди | уреди извор]

Празници и дани сећања[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]

Види још[уреди извор]


  1. ^ „Pius II | pope”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 28. 6. 2020. 
  2. ^ „Jan Kmeć”. slovackizavod.org.rs (на језику: словачки). Приступљено 30. 1. 2022. 
  3. ^ „Владимир Костић”. sanu.ac.rs. Приступљено 24. 1. 2024. 
  4. ^ Милисавац, Живан, ур. (1984). Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. стр. 281.